Sada imate veliku porodicu i izgleda ste bili prilično okupirani i poslom. Da li je teško biti odvojen od dece?
Pa, naravno. Jako je teško ali nije da baš imam neki izbor. Upravo sam se vratila sa snimanja “Seks i grad” u Maroku a moje ćerke su još uvek previše male da bi išle sa mnom. Ostale su kući jer bi inače morale primiti razne vaccine i pedijatar me je odgovorio da ih ne vodim.
Kako ste se osećali što ste morali biti u Vajomingu tokom snimanja “Da li ste čuli za Morganove?”
Pa, zapravo nisam bila u Vajomingu. Sve smo to snimili u Santa Feu, koji je prilično bezbedno okruženje. I nisam bila tamo bez mogućnosti komunikacije tako da sam stalno mogla biti u kontaktu sa mojima kod kuće. Devojčice u to vreme jop nisu bile rođene…Tako da je bilo savršeno ok. Naravno da mi je falila kuća, ali nisam ja tako tvrdoglava…! (smeh) Jako volim da putujem – nikad pre toga nisam bila u Santa Feu i delovalo mi je kao bezbedno okruženje. To je spektakularno mesto za posetu, hrana je izuzetno ukusna i ljudi su jako ljubazni. Bilo nam je baš lepo ali dođe trenutak kada se želite vratiti kući, pogotovo nakon pet nedelja. Jako mi je nedostajao sin.
Ovo Vam je drugi put da radite sa Hjuom Grantom. Da li je to bilo lepo iskustvo?
Bilo je divno. Prvi put smo zajedno radili pre dosta godina. U to vreme sam radila na nekom drugom filmu i istovremeno sam radila i šou na Brodveju, tako da je to bilo kratko iskustvo i stalno sam letela do Kanade i natrag. A ovog puta… pa, ja sam veliki ljubitelj romantičnih komedija još od malena . uvek sam volela romantične komedije Hjua Granta – bile su jednostavno divne, obožavam ga i glumila bih s njim bilo kada i bilo gde. On je stvarno, i na sreću, sve što se može poželiti.
Gledajući Vas sinoć na sceni tokom predstavljanja filma na premijeri, delovaloi ste gotovo srmažljivo. Da li ste stvarno tako sramežljivi?
Pa, ja stvarno ne volim da držim govore i mislim da se većina ljudi oseća neprijatno dok to radi. Znate, tokom predstave na pozornici, ne gledate ljude iz publike u oči, i to niste stvarno vi. Isto važi i za kamere tokom snimanja. To je skroz drugačije… Kad ne glumite, trebate hodati po sceni i početi pričati… To mi stvarno ne pričinjava zadovoljstvo.
Vi ste uzor, modna ikona na koju se mnoge žene ugledaju. Da li se i zbog toga osećate neprijatno?
Hmm, definitivno mi je neprijatno da držim govore i to što sam glumica ne znači da se ja zbog toga trebam dobro osećati kad trebam pričati ispred velike gomile ljudi. Ako postoji neka asocijacija u vezi sa mnom i s modom, to je lepo, ali ima jednako toliko stvari o meni koje su neistinite i neobzirne, ali ne mislim da ima puno koristi da trošim svoje vreme obraćajući pažnju na bilo šta što se priča o meni. Mogu biti iskrena samo oko toga ko sam zapravo ja.
Da li mislite da je Meril Morgan, lik koji glumite, mnogo drugačija od Vas? Ako jeste, na koji način?
Po svemu! Mi samo ličimo jedna na drugu i živimo u Njujorku. Ne vidim drugu sličnost. S izuzetkom na… bukvalno… našu građu i činjenicu da živimo u istom gradu, tu pšrestaje svaka sličnost.
Za razliku od nje, ne biste paničili ako biste otišli iz Njujorka?
Ne! Koliko bi ograničenog uma morala biti da paničim od ideje da budem negde na selu ili u mestu poput onog gde smo snimali film… (smeh) Ja zapravo priželjkujem da putujem u egzotične krajeve, na neka drugačija mesta…
Da li biste onda mogli biti kao drugi lik u filmu, kao Ema, prava devojka sa sela?
Pa, ja volim da isprobavam nove stvari. Volim raličite culture i ljude koji su drugačiji, oduvek sam volela da putujem, a i moj muž to voli. Odlazimo na mesta koja su potpuno drugačija od bilo čega što smo da tada videli ili iskusili… dok god je to je to legalno… (smeh). Znate, ne morate se uključiti u kulturu kako biste je doživeli i zavoleli. Kad smo bili u Santa Feu, nismo otišli da živimo u indijanskom rezervatu. Uzmimo Tursku za primer. Nisam muslimanka, ali volim da odlazim u džamije. Znate, ne morate nositi kaubojski šešir da biste iskusili tu kulturu. Bila sam u Maroku i jako mi se dopalo, nekad sam nosila njihove tradicionalne kaftane a nekad nisam.
Da li ste dosta putovali po Evropi?
Da, kad god možemo, dolazimo ovde na odmor. Između ostalog, jako volim Grčku. Bili smo tamo puno puta. Mislim da je do kombinacije hrane, culture, ljudi na ulicama, i čini se da tamo jako vole decu. To je jedno od retkih mesta na svetu gde sam osetla da je sve stvarno jako staro… a tek muzika! Neverovatna je! Ja prosto obožavam da putujem. Pre par godina smo bili u Francuskoj na tri nedelje, i kad sam bila tamo činilo mi se da je to najuzbudljivije mesto na planeti. Onda mi je muž rekao da sačekam da vidim Rim ja sam rekla… ne! Ne verujem da bih mogla videti ništa lepše od Francuske. A onda smo otišli u Rim i bila sam zapanjena. Putovanja su mi baš uvek tako neverovatna i neprocenjiva iskustva. Nikad nećemo prestati da putujemo.
Imate li unapred određenu glamuroznu odeću za putovanja?
Putujem s odećom koja je odgovarajuća za vremenske prilike i za teren. Ne želim da vas razočaram, ali ja ne nosim dizajnersku odeću svaki put kad izađem iz kuće. Ako idem na neko događanje, obožavam da se sredim, ali većim delom tokom dana kada ne radim, jednostavno ne bi bilo odgovarajuće da budem glamurozno obučena. (smeh) Najčešće svakog dana nosim džins. Moja najveća briga je zapravo moja porodica.
Kako provodite dane kada ne radite?
Vodim sina u školu, idem u kupovinu namirnica, pravim doručak, čistim kuhinju, menjam pelene devojčicama, stavljam ih u krevet. Ako ne radim, onda tako provodim dane. Znam da je dosadno i da ne želite to da čujete .. (smeh) ali i dalje ću ponavljati da nema ničeg glamuroznog u mom životu kada nisam na snimanju! (smeh)
Lik iz filma, Meril, opsednuta je telefonima, Blekberijem, internetom – a šta je s Vama? Možete li dugo biti bez mobilnog telefona, bez internet konekcije?
Naravno, nema puno američkih mobilnih koji funkcionišu izvan SAD. Nekad ne rade tokom putovanja. Američki telefoni nemaju svuda domet. Odlično se snalazim bez mobilnog i bez internet. Nekoliko puta sam bila bez internet po pune dve nedelje i činilo mi se da sam sasvim ok! Iskreno, dok god mogu da komuniciram i da se čujem s mojim kod kuće, id ok me moja porodica može kontaktirati, dok mi mogu poslati slike moje dece – ja sam ok.
Šta je s Vašom karijerom, u kom pravcu ide? U poslednje vreme ste snimali puno komedija. Da li ste razmišljali o promeni žanra i nekim dramatičnijim ulogama u budućnosti?
Volim da snimam raličite vrste filmova i trudim se da mi se odluke zasnivaju na šansama koje mi se pružaju.
Mislite li da vam se nudi previše uloga u komedijama?
Imam osećaj da mi se uglavnom nude uloge žena koje se nalaze u okruženju u kom ljudi jako vole odeću (smeh)! Takav izbor bi za mene u svakom slučaju bio najjednostavniji i najisplativiji, ali znate da ja, baš kao i svi drugi, pokušavam izabrati ono najbolje. U “Morganima” sam glumila ženu kakvu ranije nisam imala prilike glumiti. Nisam je poznavala, nisam je prepoznala. Bila je to ujedno i prilika da glumim sa Hjuom Grantom – što je verovatno bilo presudno. Na isti način verovatno birate i posao koji ćete raditi. Imate šest, dve ili sedamnaest mogućnosti, a ako ste osoba koja puno razmišlja, jednostavno se odlučite za ono što je u tom trenutku najpametnije. To je zapravo jedini način na koji ja mogu funkcionisati. Ne trošim puno vremena na razmišljanje o tome šta sam odabrala.
Da li ste za usvajanje dece?
Itekako sam za usvajanje, mislim da je to divna mogućnost.
Imate li omiljeni komad odeće koji uvek nosite sa sobom kad putujete?
Imam par farmerki koje uvek nosim sa sobom. Neko mi je pre par dana skrenuo pažnju da su potpuno iscepane pozadi. Trenutno su na ivici vulgarnosti, nešto što ne bih trebala nositi u javnosti ali ih ipak obožavam.
Predsednik Obama Vas je nedavno izabrao za člana njegovog Odbora za umetnost i humanističke nauke. Kakva je Vaša uloga u tome?
Pa, kada su me izbrali, ja sam zapravo bila van zemlje… strašno razočaravajuće! Ali moja pretpostavka je – iako još uvek nisam bila u prilici da pričam sa puno članova odbora – mislim da je najbitniji cilj skupiti sredstva za neprofitne umetničke i humanističke organizacije, ne samo za škole, nego i za balet grada Njujorka i muzeje, za regionalna pozorišta i ostale institucije koje su tokom godina izgubile priliv sredstava od države, a pogotovo u poslednjih 16 meseci zbog ekonomske situacije. Moja želja je da prikupljam novac za neprofitne organizacije, a očigledno je da najbolje razumem baš u umetnost.
